Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

Kada bi bundeva mogla da govori, evo šta bi Vam rekla

Opet je to doba godine – meni omiljeno. Sada je vreme za žute, braon i narandžaste boje godišnjeg doba da zauzmu svoje mesto u jesenjem repertoaru izrezbarenih lampi na stepeništima, posuđa od tikvi na stolovima i jela začinjenih mnome koja će vam ugrejati stomake. Osećam se vrlo voljeno kao voće koje igra sve te glavne uloge.

Najsvestranije povrće jeseni ima mnogo toga da nam ispriča.

Opet je to doba godine – meni omiljeno. Sada je vreme za žute, braon i narandžaste boje godišnjeg doba da zauzmu svoje mesto u jesenjem repertoaru izrezbarenih lampi na stepeništima, posuđa od tikvi na stolovima i jela začinjenih mnome koja će vam ugrejati stomake. Osećam se vrlo voljeno kao voće koje igra sve te glavne uloge.

Ali, hajde da raščistimo prvo nekoliko stvari, jer mi se čini da ste pomalo zbunjeni.

Vidim vam to na licima svake godine kada saznate da „bundeva“ u vašoj piti od bundeva nije ono što zamišljate, već muskatna, medna ili neka treća vrsta tikve. Čujemo to u vašem glasu kada poručite neko jelo od tikve i konobar vam posluži tanjir pun tikvica. Stvarno je zbunjujuće koliko mnogo vrsta mene biva podvedeno u samo jednu kategoriju voća kog su američki urođenici zvali askutaskvoš (na eng. „squash“ i danas nosi značenje tikva, bundeva). U julu sam gipka tikvica, u jesen, žir, muskatna ili špageti tikva baš kao i bundeva, koja je sjajna za rezbarenje, ali nešto manje za jedenje u piti. Ostavite moje zimske vrste da se osuše na lozi i očvrsnuće u sudove.

Upravo ta poslednja moja izvedba je ono što me je dovelo tu gde se danas nalazim. Većina domaćih useva je zadobila pažnju ljudi time što su jestivi, ali ja sam vam se dopala baš zbog toga što sam korisna i kao nejestiva. Vrlo je moguće da sam jedina biljka koju su globalno koristili preistorijski ljudi i da sam prva pripitomljena biljka u istoriji.

Zašto? Zato što osušena i šuplja imam pregršt sadržaja: ja sam kofica, rezonantna komora instrumenta (pogledajte marimbu ili svaku zvečku i šejker od početka vremena), ali i plovak parangala i ribarskih mreža; ja sam ukras, jer me rezbare, boje i dopaljiva sam kao nakit; ja sam sud za jelo, lula i šerpa za kuvanje (ubacite vrelo kamenje u mene i voda će prokuvati dok trepnete).

Američki indijanci su me koristili kao kućice za ptice; čak i danas me pretvaraju u dobročiniteljske ljubičaste domove kao jedan od omiljenih projekata umešnijih ornitologa. Toliko sam svestrana da kuda god ljudi da pođu i ja idem sa njima. (Nigerijski motociklisti su pak otkrili za čega nisam dobra kada je vlada donela zakon o kacigama i kada su mnogi izbegavali kupovinu pravih kaciga i umesto njih počeli mene da nose na glavama.)

Na kraju, uzgajana sam i da bi me jeli, u Meksiku pre 9000 godina, ali danas se vraćam širom sveta, ponovo kao hrana. Da bih bila ukusnija uzgoj je zahtevao da selekcijom bude uklonjen višak kukurbitacina, koji mi daje opor ukus. I dalje imam tragove ovog toksina i iako meki izvori navode njegove zdravstvene benefite, u većim količinama vi ljudi se jako razbolite od njega, kosa vam opada, a nekad čak i umirete od gorkih tikava. No, ovo je nešto što ne treba da vas brine kada me kupite u prodavnici; nivo toksina je visok samo onda kada dođe do slučajnog unakrsnog oprašivanja sa divljim bundevama. Ali pazite baštovani-povrtari – ukoliko vaša sveže ubrana tikva ima neobičnu gorčinu, onda me nemojte jesti.

Kako bi trebali da me jedete? Pa, tokom celog leta, naravno – berite zelene i žute tikvice koje su mekše i ne prevelike, te imajte u vidu i moje prelepe žuto-narandžaste cvetove sa obzirom da su sjajni u kesadiljama ili punjeni sirom. U ovo doba godine poslužite se zimskim tikvama: žirastom, muskatnom, špageti ili japanskom kabočom, a sve ih možete jeste sa ili bez kore. Žir, muskatna i kaboča bundevice se mogu prepoloviti, očistiti od semenki i peći tako da omekšaju. Pospite me potom šećerom da dobijete karamelizovanu koricu. Napunite me kao što to rade Francuzi, sa sočnim pudingom od hleba ili pirinčem i mesom i dobićete prelepo jesenje glavno jelo.

Zato što postajem izuzetno slatka što više braonkastim i karamelizujem, ne bojte se ni pripreme na visokim temperaturama (220°C do 230°C) i ne, nemojte me ni vaditi iz rerne prerano. Teško je prepeći zimske tikve; kada omekšam, ostajem takva, topiva i predivno ukusna. Ukoliko pravite supu, ispecite dobrano komadiće tikve i preradite ih u pire i imaćete duboku, izdašnu slatkoću. A da, ukoliko naiđete na zelene ili narandžaste kaboča tikve na proizvođačkim pijacama, kupite ih. Tu i tamo liče na bundeve, ali su mnogo ukusnije (gore za dubljenje pak, na račun značajnije više koncentracije ugljenih hidrata u mesu).

No, svestrana sam i mnogo toga praštam u kuhinji, ali budimo iskreni: testenina nisam. One popularne nudle od tikvica i tikva „špagete“ su neukusne i dosadne. Te evo i jednog skromnog saveta za kraj: zaobiđite te „testenine.“

Preuzeto sa: https://www.rd.com/food/fun/if-squash-could-talk-heres-what-it-would-tell-you/?customize_changeset_uuid=77040406-08b1-4d9a-bf7c-195daf936d69