40 činjenica o kupusu koje morate znati
Osećamo da su ove činjenice o nečem svakodnevnom kao što je kupus nešto vredno pomena. Kupus je ipak omiljeno povrće velikog broja ljudi. Možda izgleda kao lisnato povrće (što i jeste), ali je izuzetno hranljiv i dobar za Vaše telo na više načina. Da ne gubimo vreme, hajde da počnem ...
1. Botanički naziv za kupus je Brassica oleracea. On je član porodice slačica koja se naziva Cruciferae (kupusnjače). U ovoj porodici su još i brokoli, kelj, prokelj itd.
2. Reč brassica vodi poreklo od reči "bresic," keltske reči koja znači kupus. Ovo su dvogodišnje biljke. Biljke kupusa su visoke od 40 do 60 cm u svojoj prvog godini i 1,5 do 2 m visine u vreme kada su zrele.
3. Listovi kupusa su debeli. Lišće nekih podvrsta kupusa ima i voskasti sjaj na sebi. Kupusi su teški od 0,5 do 4 kg.
4. Lišće kupusa ima različite boje, teksture i oblik. Boja kupusa može biti od bele do zelene pa i ljubičaste. Cvetovi kupusa su žute i bele boje.
5. Pravo poreklo kupusa još nije utvrđeno. Njegov divlji predak Brassica oleracea, je nađen u Evropi i Britaniji.
6. Iako je reč o dosta staroj biljci, njena domestikacija se desila kasnije od sočiva, pšenice itd. Kelti su bili prvi koji su pokušali da gaje kupus. Ali kupus je bio kultivisan u Kini još oko pre 6000 godina! Insekti su glavni oprašivači cvetova kupusa.
7. Grci i Rimljani su voleli kupus. Mislili su (i sa pravom!) da ovo povrće ima medicinska svojstva. Čak su smatrali da ono može umanjiti pijanstvo, sa obzirom da su često preterivali u vinu.
8. Indija se srela sa kupusom kada su je Britanija i druge evropske zemlje kolonizovale.
9. Pored Indije i neke severozapadne zemlje Evrope poput Nemačke, Francuske i drugih su se takođe kasno upoznale sa kupusom.
10. Do XVII i XVIII veka, kupus je bio ustaljeno povrće u većini evropskih zemalja.
11. Biljke kupusa dobro uspevaju na lepom dreniranom zemljištu i na mestima gde ima dosta sunca.
12. Biljkama je potrebno oko 70 do 120 dana da daju kupus u zavisnosti od varijeteta.
13. Postoji 5 većih grupa kultura kupusa. To su savoj, crveni, zeleni, beli i prolećni zeleniš. Postoji više od 100 sorti kupusa širom sveta.
14. Ukupna proizvodnja kupusa na svetu u 2017. je iznosila 71,4 miliona tona. Uz proizvodnju od 33,4 miliona tona, Kina se smatra najvećim proizvođačem. Indija sa 8,8 miliona tona proizvodnje kupusa je na drugom mestu.
15. Rusija, Južna Koreja i Ukrajina su na trećem, četvrtom i petom mestu.
16. Ukoliko se čuva pod optimalnim uslovima (kao što su odgovarajuća mu vlažnost i temperatura itd.), kupusi mogu trajati i do šest meseci! Čak i kada takvi optimalni uslovi nisu ispunjeni, on ima vek trajanja od četiri meseca.
17. Rusija je na prvom mestu po pitanju potrošnje. Drugo i treće mesto zauzimaju Belgija i Holandija. Amerikanci pojedu skoro 4 kilograma kupusa po glavi stanovnika godišnje.
18. Kupus se smatra nacionalnom hranom Rusije. Da li ste znali da Rusi jedu 7 puta više kupusa od Amerikanaca u proseku?
19. Bejb Rut (čuveni igrač bejzbola) je nosio list kupusa pod svojim kačketom tokom utakmica. Takođe se moglo čuti da je menjao iskorišćeni list sa novim listom na poluvremenu utakmice.
20. Postoji mnogo načina da se skuva kupus. Neki od njih su parenje, kuvanje, pirjanje, sotiranje, dinstanje itd. Kišeljenje je jedan od čuvenih načina za čuvanje kupusa.
21. Kiseli kupus je jelo koje počiva na fermentisanom kupusu. Holandski mornari su nekada jeli kiseli kupus pošto bi pošli na putovanja samo da bi tako izbegli skorbut (bolest nedostatka vitamina C).
22. Najveće jelo napravljeno od kupusa ikada na ovom svetu je napravljeno u Makedoniji u Prilepu 19. decembra 2018. Napravljeno je 80191 sarma od kupusa i jelo je težilo negde oko 600 kg.
23. Jeste li znali da postoji nekoliko sorti kupusa koje se uzgajaju samo u ukrasnu svrhu? Da, dobro ste pročitali. Zovu se "cvetajući" kupusi. I nisu jestivi.
24. Najteži kupus na svetu je bio težak 57,61 kg! Najteži crveni kupus je težio 19,05 kg. Najduža sarma od kupusa je imala dužinu od 15,37 metara. Najteže jelo od kupusa je težilo 925,4 kg! Bespotrebno reći, svi ovi teški kupusi i njihova jela su ušli u Ginisovu knjigu rekorda.
25. Hemijsko jedinjenje prisutno u kupusu pomaže prevenciju karcinoma. I ne samo to, ovo jedinjenje takođe štiti zdrava tkiva i organe od zračenja.
26. Antocijanini u kupusu održavaju zdravlje srca. Oni takođe pomažu da održavamo krvni pritisak i smanjuju zapaljenje.
27. Fermentisani kupus kao što su kiseli kupus, kimči itd. su puni probiotika. Probiotici su izuzetno korisni za naš imunološki sistem i organe za varenje.
28. Visok sadržaj vlakana u kupusu smanjuje zatvor. Čak pomaže i smanjenju gojaznosti, dijabetesa.
29. Kupus je prepun vitamina i minerala. Bogat je vitaminom K, magnezijumom, folatima, vitaminom B6, kalijumom, kalcijumom, tiaminom i dr.
30. Šolja svežeg kupusa ima 190% preporučenog dnevnog unosa vitamina C! Crveni kupus ima dvostruku količinu vitamina C od zelenog kupusa. Šolja kuvanog kupusa ima 90% preporučenog dnevnog unosa vitamina K.
31. Siromašan je mastima i holesterolom. Šolja kupusa ima svega 15 do 17 kalorija.
32. Crveni kupus se koristi kao prirodan izvor pigmenta za boje.
33. Mnogi veruju da ispijanje soka sirovog kupusa svakodnevno umanjuje migrene.
34. Dame, ukoliko želite zdravu kosu, nokte i kožu, onda morate ubaciti kupus u svoju ishranu. Sumpor u kupusu promoviše proizvodnju keratina.
35. Svici koji datiraju iz 1000-te g.p.n.e. navode da kupus pomaže sprečavanje ćelavosti.
36. Antioksidansi prisutni u kupusu sprečavaju nastanak oštećenja kože pod uticajem UV zraka.
37. Sirovi listovi kupusa se koriste na ranama jer imaju lekovita svojstva.
38. Kupus je skoro supernamirnica, ali ako imate probleme sa tiroidnom žlezdom onda je bolje da se držite dalje od njega jer konzumiranje kupusa kod ljudi sa tim problemom vodi oticanju štitnjače.
39. Oh! Umalo da zaboravimo. Redovno jedenje kupusa smanjuje rizik za obolevanje od karcinoma dojke.
40. On takođe pomaže u tretmanu uvećanih grudi, bola u grlu, melahnolije, crevnih čireva, reumatizma itd.
Preuzeto sa: https://factslegend.org/40-cabbage-facts-you-need-to-read-now/
