Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

11 fatalnih grešaka koje prave čak i poklonici zdrave ishrane

Kada reše da žive zdravije, mnogi ljudi nisu u stanju da postignu svoje ciljeve. Možda je razlog njihovo samopouzdanje da su odabrali pravu taktiku po pitanju ishrane. Ali ako bolje pogledamo, otkrićemo da je veliki deo njihovog znanja o zdravim proizvodima zapravo čista laž.

U to ime ćemo i razotkriti 11 najpopularnijih mitova o zdravoj ishrani...

Odlučujemo se za organske proizvode

Za organske proizvode se veruje da su zdraviji i bezbedniji od "običnih", ali nema naučnih podataka koji to potvrđuju.

Kada se uzgajaju ovi proizvodi, farmeri ne koriste sintetičke pesticide. Šta više, oni su zamenjeni prirodnim pesticidima i njihova sporedna dejstva su slabo proučena.

Isto tako, oznaka „eko“ ili „prirodno“ na pakovanju ne znači uvek da je reč o zdravijoj hrani. Ponekad se radi samo o marketinškom triku koji je tu da bi se povećala prodaja. Kada uzimate ove proizvode, bitno je da obratite pažnju na sadržaj, poreklo i njihov izgled.

Odlučujemo se proizvode bez glutena

Proteklih nekoliko godina proizvodi sa glutenom su se počeli smatrati štetnima. Postoje naravno ljudi koji se moraju pridržavati bezglutenske ishrane jer im je dijagnostikovana celijakija. Ali svega oko 1% ljudi boluje od nje.

U svim drugim slučajevima nema naučnih dokaza koji kažu da će se uzdržavanje od unosa glutena pozitivno odraziti na naše zdravlje. Prema najnovijim istraživanjima, odricanje od glutena povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti jer se iz ishrane izbacuju integralne žitarice.

Odlučujemo se za niskomasne proizvode

U potrazi za zdravijim načinom života mnogi ljudi se okreću i proizvodima sa manjim sadržajem masti. Ali vrlo mali broj nas shvata da smanjivanjem nivoa masti, proizvođači kompenzuju sadržaj svojih prerađevina dodajući druge sastojke koji poboljšavaju ukus. Na primer, šećer, arome, stabilizatore, trans-masti, a sve je to loše po naše zdravlje.

Proizvodi sa normalnim sadržajem masti su neophodni za balansiranu i zdravu ishranu. Masti je neophodno isključiti samo iz medicinskih razloga. U svim drugim slučajevima, procentualno smanjenje masnog sadržaja u proizvodu je sasvim dovoljna mera.

Pijemo voćne sokove

Voćni sokovi sadrže mnogo šećera i istovremeno nemaju nimalo hranljivih vlakana. Ovo može voditi povećanju apetita, prekomernom jelu i dobitku na telesnoj masi. Sokovi ne zadovoljavaju našu gladu niti našu žeđ. I ova činjenica ih ne čini ništa drugačijima od gaziranih sokova.

Umesto njih, bolje je pojesti neko voće ili pak popiti vodu koja je začinjena sa komadićima voća.

Konzumiramo i energetske slatkiše

Ovi slatkiši su dobri kao usputna užina. Prodaju se čak i u prodavnicama zdrave hrane ili odeljcima za zdravu hranu u supermarketima. Ali da li su oni zaista zdravi?

Većina ih sadrži šećer, čokoladnu glazuru, karamelu i mnoge aditive. Nisu ni po čemu drugačiji od običnih slatkiša kada se radi o količini šećera, dok je kalorijska vrednost jednaka jednom celom ručku.

Ne budite lenji i utrošite više vremena hraneći se zdravije. Ako želite nešto slatko, onda uzmite crnu čokoladu. Ona je bolja za Vaše zdravlje a zadovoljiće i teške sladokusce.

Često jedemo i suvo voće

Korisnost ili štetnost suvog voća direktno zavisi od uslova u kojima se ono priprema ili čuva.

Po pravilu, proizvođačo prerađuju voće pomoću hemijskih supstanci pre nego što ga osuše, što mu pomaže da ima duži upotrebni vek, ali utiče negativno na benefite koje bi trebalo da iz njega dobijamo.

Sušeno voće je zdravo i dobro ukoliko ga pripremate i sušite sami kod kuće. Kada ga kupujete u prodavnici pak, bolje je uzeti ono koje ne izgleda tako atraktivno, koje nije tako sjajno i koje je grublje na dodir.

Jaja sa braon ljuskom

Mit o tome da su jaja sa braon ljuskom zdravija je popularan već neko vreme. Veličina i boja jajeta zavise od vrste nosilje, dok boja žumanceta govori o tome šta je ona jela za ručak.

Glavno pravilo kada birate jaja bi trebalo da se odnosi na to kako su jaja čuvana i na to kako uopšteno izgledaju. Najsigurnija opcija su pak čista jaja, bez pukotina, koja su čuvana u frižideru.

Razlika između konzumiranja pečenog i kuvanog jajeta je u čitavih 66 kalorija manje u korist barenog jajeta. Dakle, ako pojedete dva skuvana jajeta, govorimo o 188 kalorija, a to je tek nešto više od jednog pečenog jajeta.

Pijemo sportske napitke

Usled uske veze između sporta i zdravog načina života, sportske namirnice se često smatraju zdravima. Međutim, sportski napici su gazirani i zaslađeni šećerom, kukuruznim sirupom, veštačkim zaslađivačima i veštačkim bojama.

Proizvođači ovih napitaka preporučuju da se žeđ posle treninga ugasi prvo njihovim napitkom. Ali oni neće ugasiti žeđ već će i smanjiti efikasnost Vaše fizičke vežbe.

Sportski napitak koji sami napravite je pak nešto sasvim drugo.

Kupujemo uvozne proizvode

Mnogi ljudi veruju u stereotip da su uvozni proizvodi boljeg kvaliteta od lokalnih. Ponekad je to istina, ali ne uvek.

Na primer, konzumiranje sezonskih, lokalnih proizvoda je zdravije od onih koji su uvezeni iz neke daleke zemlje. Jabuka, uzgojena u lokalnom voćnjaku u prirodnim uslovima i koja se odmah proda odmah, sadrži mnogo više korisnih elemenata od egzotičnog voća sa južne hemisfere i koje se izlaže hemikalijama koje mu pomažu da istraje u dugom putovanju do krajnjeg potrošača.

Naravno, i uvozni proizvodi imaju neke prednosti, ali kada ih kupujete morate obratiti pažnju posebno na datume skladištenja proizvoda, njegov sastav, proizvođača i uvoznika.

Granola

Buka oko granole (pečenog orašastog voća i integralnih žitarica) je uglavnom proizvod jakog marketinga.

Pored gvožđa i vlakana, granola sadrži dosta šećera i nešto malo korisnih masti, te nije toliko korisna. Naravno, neke prodavnice prodaju granolu sa dodatnom smanjenim udelom štetnih elemenata. Te je zato bitno proučiti njen sastav vrlo pažljivo pri kupovini.

Pravilo kaže da je najzdravija hrana koju samu pripremate i odnosi se i na ovaj slučaj. I zato je bolje kupiti potrebne sastojke i sam ih ispeći.