Vaša korpa je trenutno prazna.

Probaj

10 iznenađujućih stvari koje kofein čini Vašem telu i umu

Neki od nas jedva da se i osećaju kao ljudsko biće bez šolje (ili dve-tri) kafe ujutru. Kofein pokreće naše dane i pomaže nam da se povežemo sa drugima. Gde bi svet bio bez kafe, pauza za kafu i savršenog espresa posle večere?

Evo i kako to kofein utiče na Vaš mozak...

Pre svega, kofeina nema samo u kafi

Pored očigledne široke ponude energetskih pića i suplemenata na tržištu, kofein se može naći i na manje očekivanim mestima.

U tamnoj čokoladi, sladoledu, voćnim sokovima, nekim proteinskim slatkišima i pilulama za mršavljenje – sve su to izvori kofeina. Čak i neki proizvodi poput osveživača daha i paketića suncokretovih semenki dodaju kofein.

Mislite da ste bezbedni sa bezkofeinskom kafom? Šokantno, ali čak ga i ona ima.

Kofein je zapravo psihoaktivna supstanca

Tačnije, on je najčešće korišćena psihoaktivna supstanca na svetu – istraživanje je utvrdilo da ga makar 80% odrasle populacije konzumira.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, psihoaktivna supstanca je ona koja utiče na mozak tako da to rezultira privremenom promenom ponašanja, raspoloženja i opažanja. Druge psihoaktivne supstance su naravno heroin, alkohol, nikotin ili kanabis.

Pored toga što je psihoaktivan, istraživanja pokazuju da on pripada grupi stimulanasa centralnog nervnog sistema. Ono kofeinsko zujanje koje ponekad doživimo se može uporediti sa dejstvom neke određene droge.

Kofein prevari naš mozak da on misli da nije umoran

Prema Smithsonian Magazineu, kofein je strukturno sličan biohemijskoj supstanci adenozinu. Ova hemikalija, između ostalog, je odgovorna i za našu pospanost.

Kada popijete šolju kafe, kofein se vezuje za adenozinske receptore mozga. Tako blokira pravi adenozin da se veže za njih i da Vam saopšti da ste umorni.

To je kao da kofein krade parking mesto adenozinu, što znači da će adenozin morati još puno da kruži kako bi našao novo mesto za parkiranje. I kako to čini, taj višak adenozina zapravo tera Vaš mozak da proizvodi više adrenalina, koji je takođe stimulans. Uklanjanjem adenozina i dodavanjem adrenalina mi postajemo energičniji, nezaustavljivi – baš kao kada popijemo šolju kafe.

Zanimljivo je da mozgovi teških korisnika kofeina stvaraju nove receptore za adenozin. I zato je potrebno dati više kofeina ovakvom zavisniku kako bi doživeo isti energetski šut kao što bi prosečan korisnik doživeo samo sa nekom šoljicom kafe.

Može popraviti i raspoloženje

Taj srećniji izraz lica koji imate posle nekoliko sekundi od guljtaja kafe nije samo rezultat toga što skidate uspešno stvari sa liste obaveza.

Sećate se kako kofein blokira adenozinske receptore? Istraživanje iz 2015. je utvrdilo da dopamin bolje ispoljava svoje dejstvo kada su oni blokirani. Dopamin je prirodni stimulans koji proizvodi naš mozak i za njega se često kaže da je „hemikalija zadovoljstva.“ To znači da možda stvarno i bivate srećniji čovek pošto dobijete Vašu dnevnu dozu.

Brojne studije su takođe utvrdile da redovno konzumiranje kofeina ima veze i sa nižim stepenom depresije i čak nižom stopom suicida.

Kofein ograničava protok krvi u mozgu

Iako ovo možda zvuči zastrašujuće isprava, zapravo je reč o vrlo korisnom efektu kofeina.

Mnogo lekova za glavobolju i migrene se oslanja na kofein kao glavni sastojak. Neke glavobolje su i uslovljene povećanjem krvnih sudova mozga i prema istraživačima kofein smanjuje protok krvi kroz mozak u proseku za oko 27%. Zapravo, kofein neke od lekova za glavobolje čini efikasnijim za čak 40%.

Nažalost, ovo vazokonstriktivno dejstvo (skupljanja krvnih sudova) može i uzrokovati glavobolje kod nekih osoba. Višegodišnji korisnici od kofeina prijavljuju „kofeinske rebaund“ glavobolje pošto prestanu da ga uzimaju i čak i neki povremeni konzumenti kafe mogu doživeti vrlo nezgodnu glavobolju posle šoljice iste.

Jedna šolja kafe može poboljšati pamćenje

Tako kaže istraživanje koje je objavljeno u žurnalu Nature Neuroscience gde je potvrđeno da pojačano pamćenje traje i do 24 sata posle konzumiranja kafe. Količina kofeina koja je korišćena je iznosila oko 200 mg ili onoliko koliko biste i dobili sa pijenjem šolje kafe od 3,5 dl.

Kofein bi nam takođe mogao pomoći i sa nekim dosadnijim zadacima jer lakše pristupamo informacijama u sećanju.

U jednom istraživanju, učesnicima su davane umerene i visoke doze kofeina i isti su prijavljivali kako im je manje dosadno kada obavljaju repetitivne zadatke i da im je lakše bilo da se prisete lista reči – što nije bio slučaj sa učesnicima koji nisu uzimali kofein.

Nema čvrstih dokaza da kofein smanjuje apetit

Iako se neki ljudi kunu da im pomaže kofeinska dijeta, zapravo nema mnogo dokaza koji ukazuju na efikasnost kofeina kao suzbijača apetita.

Iako je bilo istraživanja na ovu temu, većina ih nije bila dovoljo velika ili  su sprovođena nad miševima.

Moguće je postati zavisnik od kofeina

Ukoliko svakodnevno konzumirate kofein, postoji šansa da Vaš mozak postane i zavisan od njega.

Svetska zdravstvena organizacija priznaje kofeinsku zavisnost kao klinički poremećaj i istraživanja potvrđuju da bi ne tako mali broj kofeinskih korisnika zaista mogao biti umereno zavisan.

Kofein bi Vam možda mogao produžiti život

Pošto su pratili preko 520 000 ljudi iz 10 evropskih zemalja tokom proseka od 16,4 godine, istraživači su utvrdili da učesnici koji piju više kafe imaju i niži rizik umiranja. Naročito učsenici koji su pili tri ili više šolja kafe dnevno jer su imali 7-12% niži rizik za prevremenu smrt.

Još jedno istraživanje je pratilo 185 855 Amerikanaca tokom 16 godina i ono je potvrdilo da ljudi koji uživaju u dve do tri šolje kafe dnevno imaju 18% manju verovatnoću da umru od srčanih bolesti, raka, šloga, dijabetesa, respiratorne bolesti ili bolesti bubrega.

A možda štiti Vaš mozak i od Alchajmerove bolesti

Alchajmerova bolest je degenerativno oboljenje mozga koje vodi kognitivnom propadanju, gubitku pamćenja i smrti.

Jedno istraživanje je pokazalo da pijenje 3 do 5 šolja kafe uslovljava i do 65% manji rizik za pojavu demencije ili Alchajmera. Drugo istraživanje je takođe pokazalo da konstantno visok nivo koefina uslovljava i smanjenje rizika za pojavu demencije.

Svačiji mozak reaguje drugačije na kofein

Svi znamo tu jednu osobu koja se naliva ledenom kafom kao da se radi o vodi. Neki ljudi jednostavno procvetaju od visokih doza kofeina, a drugi se ponašaju gore i osećaju loše pošto preteraju.

Jedno istraživanje je recimo utvrdilo da manja doza kofeina zapravo smanjuje anksioznost i da poboljšava raspoloženje, dok veća doza povećava anksioznost i vodi nervozi i „kofeinskoj groznici.“ Tačka prelamanja je drugačija za svakog od nas i zato bismo svi trebali da odmerimo benefite i mane upotrebe kofeina pre nego što se bacimo na sledeću šolju kafe.